БЛАГА ЈУЖНОГ КУЧАЈА

Стазa Петрушких монаха

Остаци манастира и цркава се данаc налазе под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја, у склопу заштићене споменичке целине Петрушка област која обухвата укупно 21 верски објекат са данас видљивим остацима и још 23 која су забележена у народним предањима.

blaga_juznog_kucaja01

МАНАСТИР ОГЊЕНА МАРИЈА

Налази се на обали реке Црнице, испод средњевековног града Петруса због чега се још и зове Марија Петруша. Време зидања манастира везује се за долазак жупана Вукосава у град Петрус (1346-1355), а пропаст исто кад и средњевековна Србија 1459. године или најкасније 1516. Сабор свете Огњене Марије одржава се сваке године 30.7. по новом календару.

blaga_juznog_kucaja23
Црква Огњена Марија

Црква је грађена у моравском стилу, триконхоналне основе са бочним певницама и ђакониконом и проскомидијом, смештеним у наставку бочних апсида представља јединствен пример архитектуре рађене по узору на цркву манастира Хиландар.
Црква је споља била омалтерисана, а са унутрашње стране живописана. Остаци фресака нису очувани а део фресака који је био опстао, у лунети изнад улаза, је ’60-их година ХХ века уклоњен.

ПЕТРУС

Средњевековни град који је био средиште пограничне области српске државе у XIV веку. Сматра се да је жупан Вукослав подигао утврђење чији су остаци данас видљиви. Постоје докази да је град постојао још у време Византије, у склопу Јустинијанових радова (527-565) године.
Од 1371. године градом влада војвода Цреп а касније и сам Деспот Стефан Лазаревић са мајком Милицом.

blaga_juznog_kucaja34
Крстата стена

У централном делу Петруса, налази се крстата стена из које је 1999. године израсла дивља вишња. Дугачка је 8 а широка 6 метара. У близини се још налази и смоква која рађа сваке године.

МАНАСТИР СВЕТОГ ЈОВАНА ГЛАВОСЕКА

Подигнут је поред реке Црнице, испод Петруса, са супротне стране од Огњене Марије, оивичен са севера и истока оштрим стенама. О манастиру има јако мало историјских извора, тако да се не зна када је подигнут. Пронађени камен је доказ да је обнављан 1520. године.

blaga_juznog_kucaja37
Манастирски комплекс Св. Јован Главосек

Црква је једнобродна грађевина у моравском стилу, саграђена од ломљеног камена са употребом сиге, исто као и Огњена Марија. У зидове цркве, који су дебљине преко једног метра, уграђене су седам нише које симболизују број дана у години када се слави Свети Јован. Слава је 11.09. по новом календару.

blaga_juznog_kucaja38
Остаци цркве Св. Јована

2010. године, обављени су конзерваторски радови на целом комплексу, као и његово уређење. Данас цео комплекс служи као излетиште и пример како треба газдовати богатим древним наслеђем!
Пећина у стени на којој се налазио град Петрус није довољно истражена, па се не може са сигурношћу рећи да ли је служила као испосница или можда за неке друге потребе града.

blaga_juznog_kucaja02

Река Црница у овом делу улази у врло неприступача кањон који се завршава код манастира Огњене Марије. Део тока реке која је мудри чувар историје овог краја
Прелепа боја реке Црнице, која се прво звала Белица. Народ је реци променио име када је усред покоља српског становништва, од стране турских војника река просто поцрнела од крви.

ЦРКВА СВЕТА ПЕТКA

blaga_juznog_kucaja04
Црква Света Петка

Налази у центру села Забрега. Саграђена је у 14. веку а помиње се у турским изворима 1506. године. У њеној близини се налазе остаци средњевековног гробља. Часна трпеза је клесана од камена у облику крста. Црква је реновирана и фрескописана 1997. године.

blaga_juznog_kucaja05
Барјак и живопис цркве

Барјак је изношен на сеоску литију Крстоноше која је увек у четвртак пред Свету Тројицу. 1949. године када је литија кренула, припадници удбе су дошли у село похапсили људе а један од њих је ножем оштетио барјак и икону Св.Димитрија која је на њему. Дуго се није знало да је баш овај светац био заштитник села, док то није открила једна бака код које је био остао колач са заветине. Барјак је пронађен на тавану цркве у Поповцу 1997. године.

МАНАСТИР НАМАСИЈА

blaga_juznog_kucaja07
Комплекс манастира Намасија

Подигнут је на пола пута између Сисевца и Петруса. Сматра се да су манастир основали хиландарски монаси, док неки извори говоре да га је основао Кнез Лазар тачније властелин Цреп, син жупана Вукосава. Изградња је текла паралелно са Раваницом од 1371. године. Манастир је потпун о запустео крајем XVII. века у време велике сеобе.

blaga_juznog_kucaja08
Остаци цркве посвећене Св. Николи

Црква је у моравском стилу, триконхоналне основе посвећена Светом Николи. Грађена је од ломљеног камена у кречном малтеру, прошарана црвеним речним облутком. Била је покривена ћерамидом а поплочана пешчаром. Димензије цркве су 13.4m x 7.6m а дебљина зидова око 80см.

blaga_juznog_kucaja09
Унутрашњост цркве Св. Николе

У унутрашњости цркве, пронађени су фрагменти фресака које датирају из периода оснивања манастира. Око манастира је пронађено још предмета, који сведоче о животу монаха, а могу се видети јер се ту и чувају.

blaga_juznog_kucaja10
Остаци мутвака

Уз призренски мутвак једини сачувани Мутвак у Србији из периода 14. века. Део је монашке трпезарије који је служио као пећ за печење хлеба, керамикеприпрему хране, грејање воде…Висок је око 9м и зидан је споља од камена, унутрашњост од опеке а при врху од сиге.
Стаза даље води кањоном реке Црнице до видиковца Камен Ђулине… …на коме се налази стена која је пукла у облику крста.

blaga_juznog_kucaja13
Стена у облику крста

На стази петрушких монаха је све у знаку симбола хришћанства!!!

ЦРКВА ЦВЕТОГ ЂОРЂА

Црква посвећена Светом Ђорђу, у литератури познату као црква 1. Зидали су је синаити у 14. веку.

blaga_juznog_kucaja15
Остаци цркве Св. Ђорђа

Дуга је 12 а широка око 5 метара, триконхоналне основе са полукружним певничким и олтарским апсидама.
Цркву нам је открила бака Борика мајка Милана Радуновића, дублера Чарса Бронсона.

blaga_juznog_kucaja16
Део стазе који је урезан у саму стену

ЦРКВА СВЕТА ВЕЛИКОМУЧЕНИЦА НЕДЕЉА

blaga_juznog_kucaja17
Света Недеља

Црква посвећена Светој Великомученици Недељи у литератури познате као црква 2. Налази се на левој обали реке преко пута девојачког камена. Зидали су је синаити у 14. веку, дужине 12,7 и ширине 4,4 метара трикохоналне основе, са бочним апсидама полукружног облика са унутрашње и спољашње стране. Зидови су под земљом 1,5 метара са остацима фресака.
Дрвена кућица је постављена августа 2014. године како би обележавала место где се налази светиња.

МАНАСТИР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАЈЛА

Црква има триконохоналну основу, дужине 12,5 и ширине 7.8 метара са очуваним зидовима до висине од 1,8 метара. Дно проскомидије је живописано и у целости очувано, на белој основи изведена је загасито црвеном бојом представа крста на голготи.

blaga_juznog_kucaja20
Свети Архангел Михајло

Нема писаних трагова али предпоставља се да је манастир био седиште Светог Вавила синаита, да је он био духовник овог манастира. То сведоче и топоними у близини светиње као сто су вавилски камен, вавилска кривина, вавилски лаз…

blaga_juznog_kucaja21
Погледи са видиковца Пресеченица

blaga_juznog_kucaja22
Девојачка стена

МАНАСТИР СВЕТОГ СИСОЈА

blaga_juznog_kucaja27
Свети Сисоје Синајит

Е, а тек по доласку у Сисевац ћете схватити какво благо крије Јужни Кучај. Сисевац представља право туристичко место са пуно садржаја као што су: вештачко језеро са пуно цвећа; извор реке Црнице са пећином; старо рударско насеље са старим рударским окнима; базен за термоминералном водом температуре 36,6 степени; уређено излетиште; највећи рибњак у Србији за узгој пастрмке коју можете пробати у ресторану. Поред свих осталих туристичких потенцијала којим располаже Сисевац посебну пажњу заслужује манастит Св. Сисоја. Подигнут је на темељима старе светиње у XIV. веку, а подигао га је један од „седам синаита“ Св. Сисоје. Налази се у близини реке Црнице са црквом посвећенов Преображењу Господњем. Данас је то територија општине Параћин, а раније је била петрушка област на далеко позната по великом броју цркава и манастира који су настали у XIV. и XV. веку и по древном утврђење граду Петрусу. За преподобног Сисоја Синаита, који се сматра оснивачем манастира, круже разне приче легенде и предања а знају се и неке историјске чињенице. Био је проигуман манастира Хиландар, близак кнезу Лазару, па многи сматрају да је био и његов духовник. Живео је у селу Сисевац као ученик преподобног Ромула Раваничког. Сахрањен је у цркви манастира, а изнад гроба је фреска у којој у десној руци придржава модел цркве, као ктитор. Треба поменути да се поред Св. Сисоја на ктиторској фресци налази још један лик за који се сматра да је деспот Стефан Лазаревић који је свакако указивао помоћ овом манастиру. Манастир је, заједно са црквом која је неколико векова била без крова, 1995.године обновњен и данас ради као метох манастира Раваница. На Биљани петак, уочи Ђурђевдана, народ долази у цркву да запали свеће и помоли се за душе страдалих мученика и здравље живих и помоли се преподобном Сисоју и свима који су допринели да на овом месту и данас постоји још један духовни центар у овом крају. Исто тако је било и за време ропства под турцима који су једног Ђурђевдана изненада упали у манастирску порту и поубијали велики број људи који су се тог дана окупили на служби божјој. Убијене су бацили у оближњу реку Белицу, коју народ због ове несреће и много жртава које је ова река однела, од тад па све до данас зове Црница. Кружи и легенда о двема сестрама које нису хтеле да дозволе турцима да им укаљају част већ су се дале у бег. Две сестре, тек заручене, покушале су да пређу на другу страну реке, узеле су се за руку и скочиле у реку. Једна девојка је побегла низ реку, изнемогла застала је на једној стени, кад је турчин пришао ближе и ухватио се за њу, она је скочила са стене повлачећи за собом и турчина. Стену са које се девојка бацила у воду данас зовемо девојачка стена.

blaga_juznog_kucaja28
Преображење Господње

Екипа РТС-а, као и многе друге телевизије, је врло заинтересована за културно-историјско наслеће и природне лепоте у сливу реке Црнице. Удружења граћана “Петрус” Забрега и “КАУП Ресавица” неуморно раде на промоцији ових бисера. Уз већ постојећу “Стазу петрушких монаха” ускоро ће бити представњена и нова стаза која ће пролазити кроз ове пределе и спојити Забрегу и Ресавицу.. УГ КАУП Ресавица ће активно узети учешће и у пројекту Удружења “Петрус” Забрега “Играјмо за Намасију” чија је идеја да се песмом и игром прикупе средства за обнову светиње.

blaga_juznog_kucaja31
Детаљ са снимања емисије „Од злата јабука“

blaga_juznog_kucaja32
КАУП на „Стази Петрушких монаха“ 15.08.2015.

blaga_juznog_kucaja33

blaga_juznog_kucaja35

Posted in Блага Јужног Кучаја, Репортаже and tagged .