БИСЕРИ ХОМОЉА

Крупајско врело- манастир Горњак- Мали и Велики Вукан- Јежевац- Бања Ждрело

biseri_homolja01

Пределе као из бајке, треба употпунити успоном на Јежевац (675м) или Вукан(825м) и не треба одустајати, јер су планине и поред свог веома негостољубивог изгледа, врло питоме. Уз пешачење и уживање у нестварним призорима овај крај обилује занимљивим легендама и причама.

КРУПАЈСКО ВРЕЛО

Налази се на западној страни подножја Бељанице (1339м), са десне стране Крупајске реке између села Милановац и Крупаја са браном која је направљена 1946. године за потребе производње сукна, касније вуновлачаре, млина и мини хидроцентрале. Брана је направила језеро ширине 17m, дужине 40m и провидно је од 1m па чак до 6m дубине. Још увек није утврђено одакле се напаја водом.

biseri_homolja09
Крупајско врело

Од 1995. године Крупајско врело је Споменик природе I. степена заштите на територији од 9ha. Једно је од три најатрактивнијих крашких гравитационих врела уз врело Белог Дрима и Рашке. Налази се на 230м н.в. са просечниом педесетогодишњом издашношћу од 1,491 м3/s. Први пут је заштићено 1979. године као природни хидролошки споменик. Температура воде је од 9-11 степени по Целзијусовој скали. У непосредној близини се налази још један извор са термалном водом 26,5 степени који је такође заштићен као споменик природе само он је II. степена заштите.
Пећина је истражена до дубине од 123m и хоризонтално 98m. Рониоци спелеолози који су истраживали пећину потрудили су се да дају имена подводним просторијама па се нека називају “Желудац”, “Тобоган”, “Мала соба”, “6 метара”, “Велика соба”, “Глава овна”, “Канал”… Пећина-извор вечног тока са сифонским језером, другачије се назива и Златна пећина коју по легенди чува ТАРТОР-водени дух кога Власи називају још и Стари или Албатрон. Легенду су у свом филму “Крупајско Врело” испричали рониоци клуба “Тритон”, а она гласи…
Влајне које желе да стекну велику магијску моћ улазе ноћу у реку призивајући управо Тартора са жељом да му се препусте. У колико га задовоље постају неприкосновени господари живота и смрти. У колико му се обећа жртва он пристаје да донесе успех у било чему што врачара од њега затражи. Против услуга је углавном млада и лепа жена. Тартор носи бич којим хвата дављенике и бубањ којим призива духове на њихову годишњу славу “Ђавољи дан”. То је једини дан у години када човек може да зарони у пећину а да га дух не чује.

МАНАСТИР ГОРЊАК

Према предању манастир Горњак: подигнут је на месту сусрета кнеза Лазара са преподобним Григоријем Синаитом Млађим између 1378-1381 године. Име је добио по ветру горњаку који дува горњачком клисуром.

biseri_homolja10
Манастирски комплекс

Манастир Горњак је задужбина кнеза Лазара. Храм је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. Мере цркве су: од западних улазних врата до врха олтара 14m, а ширина 4,5m. Дубина певничких апсида је 1,2m. Манастир је више пута рушен паљен и обнављан.

biseri_homolja11
Храм Ваведења Пресвете Богордице

У манастиру су чуване велике драгоцености као што су: барјак цара Душана, чаша кнеза Лазара са иницијалима, оснивачка повеља кнеза Лазара и патријарха Спиридона, путир од чистог злата… Бугари су у I. светском рату опљачкали манастир и однели са собом ове драгоцености заједно са два звона од којих је једно било толико велико да су га вукла три пара волова. Оно што је остало изгорело је у II. светском рату када су Немци запалили манастир.

biseri_homolja12
Испосница Св. Григорија Синајита

У испосница преподобног Григорија саграђена је капела посвећена Светом Николи. Григорије Синаит је првобитно сахрањен у капели у гробници коју је сам себи исклесао. 1900. године мошти Григорија Синаита Млађег пренете су у манастирски храм где се и данас чувају.

У манастирском конаку је у своје време боравио и наш велики песник Ђура Јакшић који је манастиру посветио и две дивне песме “Пут у Горњак” и “Ноћ у Горњаку”.
“Од Великог села до самога Ждрела
K’о да ј’ вила нека ћилим разастрела
од зелене траве и свакаке шаре…
Одмор ће ми дати,то ми само треба ,
а благослов на нас Бог шаље са неба! ”
“Пут у Горњак” Ђура Јакшић
Манастир Горњак је поред осталих ствари познат и по томе што се ту налази и стена из која сваке године између 5. и 6. маја потекне вода. Света вода тече двадесетчетири сата и затим престаје. Чудо не представља то што потекне вода из стене, већ то што се то дешава баш за Ђурђевдан, и тако сваке године. Ђурђевдански извор се појављује и у годинама највећих суша.

biseri_homolja13
Река Млава

Реку Млаву је Григорије Синајит утишао како би чуо кнеза Лазара који му је говорио са супротне стране реке.

БЛАГОВЕШТЕЊЕ ГОРЊАЧКО

Остаци овог старог манастира налазе се поред пута, на улазу у Горњачку клисуру. Ктитор је Деспот Стефан Лазаревић који је у њему имао и своју резиденцију а радило је и одељење Ресавске преписивачке школе. Инок из Далше је радио у манастиру. За њега се везује “Радослављево јеванђеље” које је можда настало баш овде. Јеванђеље се данас чува у Руској националној библиотеци у Санкт Петерсбургу. Написао је још и “Историкија” хронику која се чува у Хиландару. По народном предању овде је прво била испосница Светог Саве. Први пут се помиње 1420. године у документу о калуђеру Висариону.

biseri_homolja14
Остаци манастира Благовештење

Дуго се говорило да кроз Горњаћку клисуру могу да прођу само река Млава и ветар горњак. Касније, војске и пустињаци створили су овде своја утврђења и духовна боравишта. Када је ту прошао пут нестао је манастир у коме је некад боравило и неколико стотина монаха. У непосредној близини се налазе и остаци значајног духовног средишта, старе Митрополије.
Чувар испосница Светог Григорија Горњачког и житељ испоснице данас је Душан који у њима живи годинама. Можете га често сресту на изворима како помаже људима да наточе лековиту воду.
Боравак у овом делу Хомоља КАУП употпуњује успоном на Вукан (825м) или Јежевац (675м).

Успон на Велики и Мали Вукан

biseri_homolja15
Поглед на планину Вукан

Успон на Вукан почињемо из села Ждрело у близини планинарског дома. Крећемо се такозваном ловачком стазом до врха Велики Вукан(825м).

biseri_homolja16
Велики Вукан

biseri_homolja17
Поглед са Великог Вукана

Са Великог Вукана се види скоро цело Хомоље, Бељаница и део Јужног Кучаја, а на северу готово до ушћа Саве у Дунав.

biseri_homolja02
Поглед са Малог Вукана

biseri_homolja03
Поглед са још једног видиковца

Успон на Јежевац

Друга варијанта за незабораван боравак у Хомољу може бити успон на планину Јежевац. Прилком успона на Јежевац време нам није било баш лепо као на Вукану па су и фотографије нешто мање атрактивне. У случају да приликом успона буде лепо време и већа видљивост атрактивност стазе је такође на великом нивоу. Успон на Јежевац започињемо код манастира Горњак, затим уз реку Млаву до усечене стене кроз коју води стаза до шуме. Шумском стазом се крећемо све до гребена пред сав врх.

biseri_homolja04
Део стазе кроз шуму

biseri_homolja06
Са врха Јежевац (675м)

biseri_homolja05
КАУП Ресавица на Јежевцу

biseri_homolja07
Крај стазе

Крај стазе води кроз прелепу церову шуму до моста на реци Млави.
Потпун доживљај Хомоља имаћете ако свој дан завршите.

biseri_homolja08
Бања Ждрело

Posted in Репортаже and tagged .