Бељаница

БЕЉАНИЦА- краљица источне Србије

Бељаница је једна од највећих кречњачких планина источне Србије. Налази се између слива реке Млаве и жагубичке котлине на северу и слива реке Ресаве на југу. Пружа се од запада ка истоку у дужини од 24 км, са просечном ширином од око 12 км. Захвата површину од 309 км², од чега 246 км² изразит крашки рељеф у кречњацима. Северни део је висораван са многим вртачама, увалама и слепим долинама. Јужни део је стеновит, кречњачки гребен који стрмим одсеком пада у клисуру реке Чемернице, десне притоке реке Ресаве. У гребену су многобројне пећине, од којих су најпознатије Велика Атула и Радошева пећина које су и заштићене као Споменици природе. У подножју гребена налазе се Мало и Велико врело, а у подножју северног обода врело Млаве код Жагубице.


Поглед са врха ка Кучају и Ртњу

Поред географског положаја који заузима планина Бељаница, а који је сврстава у једну од планина са најлепшим погледом у Србији, планину краси и безброј природних знаменитости (река Речке, Ивков понор, река Бусовата, понори Бисовата, Хидрокомплес Лисине, Крупајско врело, водопад бељанички бук, Бушан камен…). Централни гребен планине Бељанице, дужине од око 15км, је на надморској висини од 900м до 1339м, и није обрастао шумом, што омогућава да се са планине пружа поглед на готово целу централну Србију. Крашки састав је узроковао присуство многобројних вртача, јама, увала, пећина (више од 150), понора…Падине планине су обрасле буковом и храстовом шумом. У сенкама великих стабала има доста печурака. Уз све одлике планине, њене стене, су можда то што је чини тако великом. Планина Бељаница носи име по својим голим белим кречњачким стенама, које изнад густих тамних шума, дају одсјај веома уочљивог лумена. Врх краљице Источне Србије, како многи називају Бељаницу, је на 1339 м н.в., и он ће бити циљ наше акције.


Поглед са врха ка Хомољу


Бусовата

Акцију започињемо испред планинарског дома „Суваја“ у кањону Ресаве, на 376м н.в. Знаменитост овог места је у томе што је дом изградио Јулије Драшкоци, који се сматра зачетником планинарења у Србији, а тако је онда и Бељаница колевка планинарства. Успон је у почетку благ, а стаза води преко ливада и кроз воћњаке до Церјака. Ту можемо обићи видиковац Мечија леска, направити кратку паузу и наставити даље, преко Дугог дола, до извора и места за следећу паузу. Код извора престаје зона пашњака и почињу букове шуме, али и успон од око 450м н.в до самог врха. Уз озбиљан нагиб, који је пред нама, успон може да буде прилично напоран. Међутим, огромна стабла прелепе букове шуме кроз коју нас води стаза олакшавају пешачење. Наша награда није само поглед са врха, већ одмах по излазку из букове шуме пред нама се указује лепа травната висораван, прошарана многобројним кречњачким стенама. Шетња ивицом висоравни пружа могућност детаљног разгледања клисуре реке Ресаве, која је заштићена као Регионални парк природе „Горња Ресава“ на 10.000 хектара.


Поглед са видиковца ка Дугом долу


Полудивљи коњи са Бељанице

Регионални парк природе „Горња Ресава

Регионални парк Горња Ресава, предео изузетних природних вредности. Простире се на површини од 10.000 хектараи спада у ред првих заштићених територија на просторима бивше СФРЈ. Одликује га велики број природних добара, који се налазе пд заштитом државе и исто тако великим бројем природних објеката, који немају никакав вид заштите. Идеја овог пројекта је била афирмација природних добара општине Деспотовац, који имају одређени вид заштите од стране државе. Поред заштићених природних добара, на територији општине Деспотовац налазе се природни објекти који немају никакав вид заштите, а по својој лепоти и атрактивностисвакако заслужују да буду споменути: Водопад Прскало, Понор Увирало, Ивков понор, реке понорнице Речке и Некудово, кањон реке Ресавице, крашко поље Дивљаковац, Миливска клисура, Троглан баре, Валкалуци, Барбушина, Влашка пећина, Омладинска пећина, Велика крстата пећина, Пејкова пећина, пећина Јеларче…

Кањон реке Ресаве

Река Ресава је најдужа десна притока Велике Мораве, дужине око 70 км са сливом од 685 км2. Представља основу хидролошке мреже подручја заједно са својим притокама.
Чине је Злотска и Бобовачка река које се уливају једна у другу на 663 м н.в. Извориште јој је на преко 1.150 м н.в., а ушће на 95 м н.в. У хидрографској мрежи Ресаве заступљене су понорнице, и сама Ресава је понорница. Између ушћа Кулиног и Станојевог потока у Ресаву налази се и први већи кањон на реци, Глоп. Овде се река већ спустила на висину од 517 м н.в., а литице глопског крша досежу до 855 м нв. Укупна дужина глопског кањона је 5,5 км. У једном делу глопског кањона, у једној пукотини Ресава понире, да би се поново појавила на излазу из самог кањона. Ушће Дебелог потока у реку Ресаву са десне стране, чини излаз из Глопског кањона, а улаз у Сомицки (склопски) кањон или Склоп са врхом од 830 м н.в. док река у овом делу свог тока тече на око 403 м н.в. Дужина кањона је око 10 км. Име Склоп потиче од тога што су се вертикалне стране кањона толико приближиле једна другој да се гледане одоздо готово склапају. Ресаву од извора до ушћа Суваје чини кањонски део реке дугачак 25км. Кањони Ресаве са 884.65ha, су заштиђени као Резерват природе.

Повратак је истом стазом до Церјака, где нећемо скретати за планинарски дом, бећ настављамо даље ка Споменику природе-Хидрокомплекс „Лисине“. Дужина стазе је око 17 км, а висинска разлика 950 метара.

Хидрокомплекс Лисине

Хидрокомплекс Лисине са извориштима, водотоковима и водопадом представља геоморфолошко-хидролошки комплекс живописне лепоте и вредности научног, образовног и културног значаја, те представља природно добро националног ранга. Налази се у подножју планине Бељаница на око 20км од Деспотовца и око 150км од Београда. Комплекс Лисине носи име по истоименој котлини у којој се налази. Лисине својим природним лепотама привлачи велики број туриста из земље и иностранства као и бројне организоване школске екскурзије, који прилику за одмор током викенда проналазе баш у овом делу општине Деспотовац. Хидро комплекс Лисине је заштићен уредбом Владе Републике Србије 1995. године као споменик природе Лисине на површини од 10ha, и обухвата два природна објекта извориште Велико Брело и водопад Велики Бук.

Велико Врело

Велико врело припада малобројној групи снажних некаптиранх крашких извора и истиче се као изузетан пример гравитационих врела. Појављује се под вертикалним кречњачким одсецима планине Бељанице, дуж северног обода котлине Лисине. Вода истиче у дну дугачког сипара између великих кречњачких блокова. Некада су воде Великог Врела покретале воденице и ваљаонице за сукно. За време максималне издашности врело даје и преко 10 м3 воде у секунди док за време суша једва 120 l/s. Предпоставља се да врело храни подземна река која протиче кроз широке пећинске канале чији су излазни отвори покривени каменим блоковима. Као и сва крашка врела богат је растопљеним солима калцијум и магнезијум карбоната. Заштићено је 1995. године као споменик природе у оквиру хидрокомплекса Лисине.


Водопад Велики Бук

Водопад Велики Бук представља јединствену појаву међу акумулационим биграним водопадима Србије. Непосредно од извора ток Великог Врела има велики пад градећи неколико мањих каскада, а на око 300м од изворишта бигарне наслаге су саградиле један од најлепших водопада Србије. Водопад је висок 25м и док нису пронађени водопади на Старој планини и Копаонику, сматран је највећим водопадом у Србији. Бистра и хладна вода, најпре преко малих бигарних каскада укупне висине око 5м, а затим низ вертикални бигарни одсек висок преко 20м, стропоштава се уз велику буку у амфитеатар на чијем се дну налази језеро дубине до 5м. Количина воде се креће од 120 l/s до 10.000 l/s. Заштићено је 1995. године као споменик природе у оквиру хидрокомплекса Лисине.

Posted in Календар акција.